Novinarska nagrada za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”

Osamdesetih godina XX veka biti istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji značilo je baviti se mudro i analitički problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije. Kako mirno, bez velikih trzavica, prevesti Srbiju, odnosno tadašnju SFRJ iz jednopartijskog u višepartijsko društvo, kako na civilizovan način uspostaviti demokratske institucije, kako od partijske napraviti pravnu državu?  Potraga za odgovorima na ova pitanja motivisala je pokojnog novinara Dušana Bogavca u vlastitom profesionalnom angažmanu. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao Fond solidarnosti, namenjen onim novinarima koji zbog svoje istinoljubivosti i hrabrosti ostaju bez sredstava za život, pisao je i objavljivao članke i knjige. Video je šta nam se sprema, javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je gradjanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore.  Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da istinoljubivo i hrabro postavlja tabu pitanja. Zaustavila ga je jedino prerana smrt, u jesen 1990, u 59. godini života, kao tužan epilog proganjanja, pretnji, vredjanja i svega ostalog što sledi posleniku javne reči  na ovim prostorima kada se bavi istraživačkim i analitičkim novinarstvom.

Dušan Bogavac na novinarskom zadatku osamdesetih

Šta su te 1984. ili 1987. ili 1989.  značile novinarska hrabrost i etika kroz javno delovanje Dušana Bogavca i njegovog Fonda solidarnosti, od  tadašnjeg režima etiketiranog kao buržaoske tvorevine, tj. kao pokušaj da se na mala vrata u SFRJ uvede višepartijski sistem? To je isto kao kada bi danas neki novinar objavio seriju tekstova o mafijaškim bosovima u Srbiji, kao i o njihovim pokroviteljima u policiji, tužilaštvu, sudovima, politici. To je isto  kao kada bi se neki novinar, ili više njih, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, analitički bavili ratnim zločinima, objavljivali tekstove sa imenima i prezimenima onih koji su ubijali, silovali i pljačkali civile.

U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine deluje Fondacija “Dušan Bogavac”, upisana u registar zadužbina pri Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Ova zadužbina u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije dodeljuje novinarsku nagradu za etiku i hrabrost.

DOBITNICI NAGRADE “DUŠAN BOGAVAC”:

1991. Stojan Cerović

1992. Radio B-92 (Bojana Lekić, Veran Matić)

1993. Predrag Koraksić CORAX

1994. Nagrada nije dodeljena, jer je žiri smatrao da je te godine niko nije zaslužio.

1995. Svetlana Lukić

1996. Nebojša Popov – “Republika”

1997. Redakcija “Monitora”, Crna Gora

1998. Miroslav Radulović – “Borske novine”

1999. Nagrada nije dodeljena zbog vrhunca represije Miloševićevog režima.

2000. Miodrag Stanisavljević – “Republika”

2001. Željko Bodrožić – “Kikindske novine

2002. Dejan Anastasijević – “Vreme”

2003. Vukašin Obradović- “Vranjske novine”

2004. Bojan Tončić – “Danas”

2005. Brankica Stanković – RTV B-92

2006. Zoran Janić, autor knjige “Tišina u Aberdarevoj”

2007. Redakcija kulturnog dodatka “BETON” u dnevnom listu “Danas”  i

            Redakcija magazina “EKONOMIST”

2008. Mirko Djordjević

2009. Pavel Domonji

2010. Teofil Pančić

2011. Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov

2012. Marko Somborac

2013. Predrag Blagojević

2014. Danica Vučenić

2015. Dušan Petričić

2016. Sanja Kljajić

2017. Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)  i

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)

Dobitnici nagrade DUSAN BOGAVAC, 1991, 2014Dobitnici novinarske nagrade DUSAN BOGAVAC, 1991,2014

Misija novinarske zadužbine nije samo dodela novinarske nagrade za etiku i hrabrost. Plan je da Fondacija “Dušan Bogavac” stipendira darovite studente novinarstva. Takodje, novinarska zadužbina će čuvati uspomenu na preminule koleginice i kolege novinare. Pored prikupljanja sredstava za novčani iznos nagrade, zadužbina će obezbeđivati i neophodnu finansijsku potporu za one novinare, koji žele da istražuju tragične smrti novinarke Dade Vujasinović i novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Ceremonija dodele novinarske nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost održava se uvek krajem oktobra, i to do 2001. godine u Medjunarodnom PRESS centru u Beogradu, Knez Mihailova 6 i u MEDIJA centru, Makedonska 5, a od 2002. godine u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Dom novinara Srbije, Resavska 28 ili u Medija centru, Terazije 3/II (www.nuns.rs).

       *******************************************************************************

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2014. godinu novinarki Danici Vučenić

Dobitnica nagrade DUSAN BOGAVAC Danica Vucenic, 28. X 2014                  Danica Vučenić                      Predrag Blagojević                                 Milena Bogavac – Njamcul

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost odlučio je da za 2014. godinu dobitnica bude novinarka DANICA VUČENIĆ

Već godinama novinarka Danica Vučenić svojim profesionalnim pristupom, hrabrim nastupom i etičkim standardima u duhu novinarskog kodeksa drži javni čas autorskom emisijom “JEDAN NA JEDAN” RTV Vojvodina. Njen žurnalistički angažman i obrada ključnih društvenih tema, na provokativan i objektivan način, svakako su jedan od sve više nedostajućih svetionika javnog mnenja u Srbiji, ošamućenog tabloidizacijom i sve prisutnijom cenzurom i autocenzurom.

Ove, 2014. godine u užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” bili su i novinarke Tamara Spaić i Andjela Milivojević, novinari Slobodan Georgijev i Dragoljub Petrović, kao i redakcije “Čačanskih novina” i satiričnog portala “NJUZ NET”.

Žiri posebno ističe hrabar i human gest novinarke Marijane Milosavljević, koja je donirala bubreg novinarki Ivani Janković. Odlukom da pomogne bolesnoj koleginici u borbi protiv opake bolesti Marijana Milosavljević je svim novinarima i celokupnoj javnosti pokazala uzvišenost ljudskog bića u saosećanju i hrabrost u odlučivanju. Zbog toga joj svi dugujemo beskrajnu zahvalnost, koja nas i obavezuje i ozaruje u zahtevnom novinarskom pozivu.

Žiri je radio u sastavu Marko Somborac, Predrag Blagojević, Vukašin Obradović, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Ceremonija dodele novinarske nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost održana je u utorak, 28. oktobra 2012. u 13 sati u prostorijama NUNS-a, na II spratu Doma novinara Srbije, Resavska 28, Beograd.

 Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2013. godinu novinaru

Predragu Blagojeviću

Predrag Blagojević, 2013. godine    Marko Somborac  i  Predrag Blagojević

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost odlučio je da za 2013. godinu dobitnik bude novinar PREDRAG BLAGOJEVIĆ, glavni i odgovorni urednik internet novina „JUŽNE VESTI“ (www.juznevesti.com).

Ove godine u užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” bili su: novinarke Sanda Savić i Nadežda Gaće, novinarski tim „INSAJDER-a“, satirični portal „NJUZNET“, Centar za istraživačko novinarstvo i kolumnisti Petar Luković i Svetislav Basara.

Žiri je radio u sastavu Ljubomir Živkov, Dinko Gruhonjić, Marko Somborac, Vukašin Obradović, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Ceremonija dodele novinarske nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost održana je u četvrtak, 24. oktobra 2013. u 12 sati u prostorijama NUNS-a, na II spratu Doma novinara Srbije, Resavska 28.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2012. godinu karikaturisti

Marku Somborcu

Dobitnik nagrade za etiku i hrabrost Marko Somborac, 2012                                                                         Predrag Koraksić  i  Marko Somborac

Karikaturisti MARKU SOMBORCU uručena je 24. oktobra 2012. novinarska nagrada za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” u prostorijama NUNS-a na II spratu Doma novinara Srbije.

“Veliku čast ste mi pružili. Hvala žiriju, čitaocima, listu “Blic” i hvala ovoj Vladi i hvala prošloj Vladi i hvala predsedniku na njihovom nesebičnom doprinosu mom radu”, kazao je Marko Somborac nakon uručenja nagrade za etiku i hrabrost.

Nagradu Marku Somborcu uručio je prošlogodišnji dobitnik, novinar Dinko Gruhonjić.
“Ljubomoran sam na karikaturiste, jer oni kroz tako malo sličica kažu daleko više i duhovitije nego mi kroz kišu reči”, kazao je Gruhonjić, novinar agencije “Beta” i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je da je žiri jednoglasno doneo odluku da nagradu dodeli Marku Somborcu, ali je dodao da je izbor bio težak.

“U ovim sumornim vremenima prepunim turobnih vesti, gde se ne zna kome je teže – nama koji pišemo i pravimo te vesti, ili onima koji ih čitaju, ako na ulici ili bilo gde vidite čoveka koji lista novine i naglas se smeje, budite sigurni da je pročitao strip Marka Somborca”, rekao je Vukašin Obradović.

U užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” 2012. godine bili su i novinar Čaba Presburger, doskorašnji glavni urednik lista “Madjar so”, novinarski tim emisije “Insajder” TV-B92 i Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a.

Žiri za dodelu nagrade “Dušan Bogavac” činili su novinari Dinko Gruhonjić, Ljubomir Živkov, Vukašin Obradović, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2011. godinu novinarima

Dinku Gruhonjiću i Ljubomiru Živkovu

Dodela nagrade DUSAN BOGAVAC 2011.

Novinari DINKO GRUHONJIĆ i LJUBOMIR ŽIVKOV dobitnici su nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” za 2011. godinu.

Žiri je obrazložio da Dinko Gruhonjić već godinama svojim predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo, i to ono koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Dodaje se da u javnoj komunikaciji Gruhonjić hrabro promoviše demokratske i antifašističke stavove. Gruhonjić je šef dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ljubomir Živkov, 2011.

Novinar Ljubomir Živkov je nagradu dobio pošto svojim kolumnama u magazinu “Vreme”, listu “Blic”, kao i britkim komentarima u “Peščaniku”, lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena, ili kako bi on rekao “saborne propasti”, ne posustajući pred sve nasrtljivijom tabloidizacijom i kretenizacijom medija.

Ove godine u užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” bili su i novinar Dragoljub Petrović, kolumnista Svetislav Basara i karikaturista Marko Somborac.

Žiri je posebno istakao hrabrost i etično delovanje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića i ombudsmana Saše Jankovića.

U žiriju su bili Pavel Domonji, Teofil Pančić, Svetozar Raković, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2010. godinu novinaru Teofilu Pančiću

Ziri novinarske nagrade DUSAN BOGAVAC za 2011.      Teofil Pančić              Filip Mladenović              Svetozar Raković                          Pavel Domonji

Žiri novinarske nagrade NUNS-a za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac” odlučio je da za 2010. godinu dobitnik bude novinar TEOFIL PANČIĆ.

Teofil Pančić je kao novinar, kolumnista i kritičar svojim promišljenim, hrabrim i angažovanim tekstovima, publikovanim u  nedeljniku „Vreme”, kao i u listovima i časopisima širom bivše Jugoslavije, pokazao i dokazao da u srpskom novinarstvu postoje autori, ličnosti sa profesionalnim integritetom, koji svojim stilom, erudicijom i traganjem za istinom čine ovu epohu i ovdašnje prostore boljima i podnošljivijima.

U novinarskom poslu i javnoj komunikaciji Teofil Pančić, poput prethodnih dobitnika nagrade „DUŠAN BOGAVAC”, dosledno i beskompromisno zastupa progresivne, demokratske i antifašističke stavove.

Ove godine u užem izboru za nagradu „DUŠAN BOGAVAC” bili su i novinari Dinko Gruhonjić i Slaviša Lekić, kao i Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a.

Žiri je radio u sastavu Mirko Djordjević, Pavel Domonji, Filip Mladenović, Vukašin Obradović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2009. godinu samostalnom novinaru Pavelu Domonjiju

Mirko Djordjevic i Pavel Domonji, 28. 10. 2009. godine                      Mirko Djordjević  i  Pavel Domonji

U sredu, 28. oktobra 2009. u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije svečano je uručena novinarska nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac” samostalnom novinaru iz Novog Sada PAVELU DOMONJIJU.

Po nepisanoj tradiciji, najpre je Nebojša Popov, glavni urednik „Republike”, na sebi svojstven način analizirao medijsku situaciju u Srbiji tokom 2009. godine. Apsurdnost te situacije ilustrovao je primerom nekadašnjeg glavnog egzekutora Miloševićevog režima, Aleksandra Vučića, koji se samo 10 godina nakon svoje harange protiv nezavisnih medija u vidu drakonskog Zakona o informisanju, sada javnosti predstavlja kao nekakav borac protiv medijskog mraka.

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće govorila je o novoformiranom Fondu za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize, naglašavajući katastrofalno stanje lokalnih glasila, od Bujanovca i Vranja do Subotice. Novinar Filip Mladenović je sve prisutne obradovao informacijom da je najzad stigla potvrda iz Ministarstva kulture Republike Srbije o zvaničnom upisu  Fonda „Dušan Bogavac” u Registar fondova sa sedištem u Resavskoj 28, u Domu novinara Srbije, kako bi ubuduće mogao uspešno delovati kao novinarska zadužbina.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade Mirko Djordjević obrazložio je u ime žirija razloge za jednoglasnu odluku da 2009. godine dobitnik bude Pavel Domonji.

Usledile su potom reči zahvalnosti dobitnika ove prestižne novinarske nagrade sa poentom da su etika i hrabrost dva stuba profesionalnog i angažovanog novinarstva. Na kraju ceremonije dodele nagrade skupu se obratila i ćerka Dušana Bogavca, Milena Bogavac – Njamcul, pročitavši dirljivu pesmu R. Kiplinga „AKO…”.

Žiri je radio u sastavu Saša Ilić, Mijat Lakićević, Mirko Đorđević, Nadežda Gaće , Branka Bogavac, Filip Mladenović i Nebojša Popov.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2008. godinu publicisti Mirku Đorđeviću

Mirko Djordjevic, 22. 10. 2008.

Žiri novinarske nagrade „Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost odlučio je da za 2008. godinu dobitnik bude publicista MIRKO ĐORĐEVIĆ, jedan od naših najboljih poznavalaca religije i crkve.

Komentari i analitički tekstovi Mirka Đorđevića odlikuju se izrazitim kritičkim pristupom, autoritetom vrsnog poznavaoca problema i hrabrošću da se bez odlaganja prihvati najaktuelnijih tema. U načinu obrade tema Mirko Đorđević na najbolji način spaja naučnu zasnovanost i pitak novinarski stil. U crkvenim, političkim naučnim, novinarskim i društvenim krugovima njegovi napisi podstiču na dijalog, a sam Mirko Đorđević daje najbolji primer u javnosti kako se vodi tolerantan, moderan i civilizoavan dijalog.

Ove godine u užem izboru za nagradu „DUŠAN BOGAVAC” bili su i novinarke Senka Vlatković i Milica Jovanović, advokat Srđa Popović, i novinari Miloš Marković, Petar Peca Popović i redakcija E-novina.

Žiri je radio u sastavu Zoran Janić, Saša Ilić, Mijat Lakićević, Nadežda Gaće , Branka Bogavac, Filip Mladenović i Nebojša Popov.

Novoformirana novinarska zadužbina „DUŠAN BOGAVAC”, pored prikupljanja sredstava za novčani iznos nagrade, obezbeđivaće i neophodnu finansijsku potporu za one novinare koji žele da istražuju tragične smrti novinarke Dade Vujasinović i novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Ceremonija dodele novinarske nagrade „Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost održana je u sredu, 22. oktobra 2008. u 12 sati u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije, Resavska 28.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2007. godinu 

Mijat Lakicevic, Mirko Djordjevic, Saša IlicMijat Lakićević              Mirko Đorđević                                                                             Saša Ilić

Žiri novinarske nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ za 2007. godinu nagradio je redakcije kulturnog dodatka „BETON“ u listu „Danas“ i časopisa „EKONOMIST“.

Žiri je saopštio da obe redakcije, jedna u oblasti kulture, a druga u domenu ekonomije, na etičan i hrabar način promovišu vrednosti koje Srbiju uvode u društvo normalnih, civilizovanih i prosperitetnih društava, kao i da istovremeno svojom uređivačkom politikom beskompromisno i lucidno kritikuju konzervativne i antievropske ideje i postupke, koje Srbiju guraju na periferiju, i u kulturnom i u ekonomskom smislu.

Ove godine u užem izboru za nagradu „Dušan Bogavac“ bili su i advokat Srđa Popović, novinarke Senka Vlatković i Svetlana Vuković, novinari Jugoslav Ćosić, Filip Švarm, Veselin Simonović i Dejan Anastasijević.

Žiri je radio u sastavu Zoran Janić, Brankica Stanković, Bojan Tončić, Branka Bogavac, Nadežda Gaće, Filip Mladenović i Nebojša Popov.

Ceremonija dodele novinarske nagrade „Dušan Bogavac“ održana je u petak, 26. oktobra 2007, u 12 sati, u prostorijama NUNS-a na II spratu Doma novinara Srbije. Nagrade su uručene Saši Iliću, u ime redakcije kulturnog dodatka “Beton”, i Mijatu Lakićeviću, glavnom uredniku časopisa “Ekonomist”.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2006. godinu publicisti Zoranu Janiću

Zoran Janic, 26. 10. 2006.      Branka Bogavac                                 Nadežda Gaće                                    Zoran Janić

Žiri nagrade NUNS-a za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”  odlučio je da dobitnik za 2006. godinu bude publicista ZORAN JANIĆ za knjigu “Tišina Abardarevoj“.

Zoranu Janiću je nagradu uručila prošlogodišnja dobitnica, novinarka TV B92 Brankica Stanković.
Ona je rekla da je knjiga “Tišina u Aberdarevoj” dokaz da je režim Slobodana Miloševića prilikom NATO bombardovanja zgrade državne televizije, 23. aprila 1999. godine, žrtvovao 16 radnika Radio televizije Srbija (RTS).
“Zoran Janić je to dokazao. Sakupljena dokumenta objavio je u knjizi, u kojoj je nabrojao i pripadnike vlasti, Službe državne bezbednosti i rukovodstva RTS-a koji su odgovorni za smrt 16 radnika te kuće”, rekla je Stankovićeva. Prema njenim rečima, zbog pogibije tih ljudi samo je tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović u zatvoru, ali još nije kasno i da se ostali odgovorni privedu pravdi.
“Ukoliko se to ne bude dogodilo, ti ljudi, kao i predstavnici sadašnje vlasti biće osuđeni pred sudom javnosti”, dodala je Brankica Stanković.

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće rekla je da je pogibija radnika RTS-a monstruozno ubistvo, kao što su i ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Zoran Janić je izrazio zadovoljstvo što se njegovo ime našlo među dosadašnjim laureatitna te nagrade.
“Svrha nagrade je da borba za otkrivanje istine o bombardovanju zgrade RTS-a dobije sudski epilog. Žiri je hteo da dodeljivanjem nagrade knjizi ‘Tišina u Aberdarevoj’ podstakne Specijalni sud za organizovani kriminal da pravno razmotri sadržaj knjige”, rekao je Janić.

Sestra Dušana Bogavca, Branka Bogavac, ocenila je da su svi nagrađeni sledili etičke principe njenog brata, koji je svoju hrabrost i moralni stav platio najvišom cenom. Nagrada “Dušan Bogavac” dodeljuje se od 1991. godine.

U užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” bili su i novinarke Dragana Milićević-Milutinović (RTV Studio B), Nataša Odalović (Radio Slobodna Evropa), Tanja Tagirov (Vreme) i novinari Jugoslav Ćosić (RTV B92), Veselin Simonović (Blic) i Filip Švarm (Vreme).

Žiri je radio u sastavu Brankica Stanković, Branka Bogavac, Bojan Tončić, Filip Mladenović i Nebojša Popov.

Ceremonija dodele novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”  održana je u četvrtak, 26. oktobra 2006. godine  u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Dom novinara Srbije, Resavska 28/II.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2005. godinu novinarki Brankici Stanković

Brankica Stankovic, 31. 10. 2005.                 Branka Bogavac              Nebojša Popov                    Nadežda Gaće       Brankica Stanković

Novinarki B92 BRANKICI STANKOVIĆ uručena je nagrada NUNS-a za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” na ceremoniji održanoj 31. oktobra 2005. godine u Domu novinara Srbije.

Nagrada se od 1991. godine dodeljuje za etiku i hrabrost novinara, a Brankica Stanković je zbog izuzetne profesionalnosti i velike lične hrabrosti, po mišljenju žirija, zaslužila ovu nagradu. Ubistvo Zorana Đinđića, potraga za Mladićem i Karadžićem i razotkrivanje mafijaških klanova u Srbiji su samo neke od tema emisije “Insajder”, koja po mnogima u poslednje vreme jeste sam vrh istraživačkog novinarstva.

Obrazlažući odluku žirija, novinar Željko Bodrožič je rekao da je Brankica Stanković pokazala da pravo novinarstvo ipak može da ispliva uprkos primitivizmu, toliko prisutn om u domaćim medijima: “Brankica je jedna vrsta ohrabrenja za sve nas koji radimo u novinarstvu i mislim da je u proteklih godinu dana svojim angažovanjem, pre svega svojim istraživačkim radom, učinila mnogo da novinarska profesija, koja je umnogome poljuljana u Srbiji, ponovo dobije na značaju”.
Dušan Bogavac, čije ime nagrada nosi, bio je poznat kao novinar koji nije pravio kompromise, i koji je osamdesetih godina dosta trpeo zbog svojih stavova protiv tadašnje vlasti.
Članovi žirija bili su Branka Bogavac, Nebojša Popov, Vukašin Obradović, Filip Mladenović, Bojan Tončić i Željko Bodrožić.

Brankica Stankovic, 2005.

Primajući nagradu “Dušan Bogavac” Brankica Stanković je, između ostalog, rekla da je insistiranje na odgovornosti jedini vid otpora svima koji pokušavaju da zataškaju bitne događaje iz prošlosti:

“Ova nagrada svakako ne pripada samo meni, već celoj ekipi TV emisije “Insajder”. Pošto se ova nagrada dodeljuje za novinarsku hrabrost, mislim da je prilično poražavajuća činjenica da danas, pet godina posle demokratskih promena, novinar u Srbiji mora da bude hrabar da bi se bavio temama koje su od javnog interesa i to najbolje govori da se, na žalost, u toj oblasti ništa nije promenilo. To treba da zabrine i novinare i celokupnu javnost zbog toga što se zna kakva je uloga novinarstva u svakom demokratskom društvu. Novinarstvo u Srbiji je danas možda na najnižem nivou zato što u toj oblasti, kao i u svim ostalim, postoji jedna lažna solidarnost i lažna međusobna zaštita novinara i to je sve dovelo do toga da svako danas može da kaže da je novinar, bez obzira na prethodnu biografiju i kakvu je ulogu imao ili ima danas u ovom društvu. Podsetiću vas da su upravo takvi, koji sebe nazivaju novinarima, doprineli tome da se 2004. godine stvori u javnosti  slika da je Zoran Đinđić ubijen zato što je bio kriminalac. To je bio razlog zašto smo mi počeli da se bavimo tom temom, jer smo smatrali da građani Srbije imaju pravo da znaju istinu, ne istinu koju mi prezentujemo, već onu na osnovu činjenica, saznanja i istinu na osnovu ukrštanja svedočenja bitnih aktera iz te prošlosti. Zbog te emisije, u kojoj su možda po prvi put stvari nazvane pravim imenom, došlo je do brojnih osuda na naš račun i to je bio veliki pritisak. Moram da kažem da se pritisak osetio i unutar redakcije TV B92, ali je to prevaziđeno tako što je rukovodstvo kuće, pre svega mislim na Verana Matića, Sašu Mirkovića, Sandu Savić, stalo iza nas. Samo ću još kazati da mislimo da je inisistiranje na odgovornosti najbolji vid otpora svima onima koji pokušavaju da mnoge stvari zataškaju ćutanjem. Ako je za to neophodna hrabrost, mi, koji radimo “Insajder”, nastavićemo da budemo hrabri i u tom smislu ćemo se potruditi da opravdamo nagradu koja nosi ime Dušana Bogavca”, zaključila je Brankica Stanković.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2004. godinu novinaru Bojanu Tončiću

Bojan Toncic, 2004. godine           Bojan Tončić                     Branka Bogavac                                       Nebojša Bugarinović

Novinar dnevnog lista “Danas” BOJAN TONČIĆ dobitnik je novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” za 2004. godinu.

Pišući o ratnim zločinima Bojan Tončić se suprotstavio arhetipskom modelu po kojem su se oni desili tamo negde i po kojem su ih počinili drugi. On je insistirao da se zločini i zločinci otkriju – jedan je od razloga zbog kojih je ovogodišnji dobitnik NUNS-ove nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” novinar lista “Danas” Bojan Tončić. Prema obrazloženju Vukašina Obradovića, dobitnika nagrade “Dušan Bogavac” za 2003. godinu i urednika i vlasnika lista “Vranjske novine”, Bojan Tončić je svoje novinarske početke i sazrevanje obeležio serijom tekstova o ljudskim pravima “kada je etika određivala sa koje strane barikada treba biti i kada je hrabrost bila neodvojivi deo profesije”.

Bojan Tončić se zahvalio porodici Bogavac i NUNS-u, ističući da mu je drago što je imao svoju ulogu u otporu civilnog društva totalitarizmu i što se ispostavilo da je tekstove o ratnim zločinima pisao uspešno.

Odluku je doneo žiri u sastavu Nebojša Popov,  Željko Bodrožić,  Vukašin Obradović,  Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2003. godinu novinaru

Vukašinu Obradoviću

Vukašin Obradovic, 2003.Bojan Tončić  Branka Bogavac Nebojša Bugarinović  Vukašin Obradović   Željko Bodrožić

VUKAŠINU OBRADOVIĆU, glavnom uredniku “Vranjskih”, u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije u Beogradu, uručena je nagrada za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” za 2003. godinu.

“Vranjske” su osnovane decembra 1994. godine, najpre kao dvonedeljnik a od 1996. izlaze kao nedeljnik. Sve do oktobra 2000. “Vranjske” su bile jedini nezavisni medij južno od Niša. U uslovima totalnog medijskog mraka, u jednom od najjačih bastiona Miloševićevog režima, “Vranjske” su u ovom periodu bile jedino mesto sa koga je u javnost odlazila drugačija slika onoga što je oficijalno nazivano Švajcarskom na jugu Srbije. Iz broja u broj novinari “Vranjskih” su se pre svega trudili da razobliče sva Sps-Julovska Potemkinova sela, da naspram nacionalističko-fašističke histerije ponude čitaocima civilizovanu građansku opciju, da propagandističkom gebelsovskom novinarstvu državnih medija suprotstave profesionalizam i nezavisnu uređivačku politiku – rekao je novinar Filip Mladenović obrazlažući odluku žirija u sastavu Dejan Anastasijević, Željko Bodrožić, Nebojša Popov i Branka Bogavac.

Zahvaljujući se na nagradi Vukašin Obradović, glavni urednik “Vranjskih”, naglasio je da je biti novinar u lokalnim medijima često mučno i teško:
– Ono po čemu se lokalni mediji razlikuju od takozvanih velikih medija je pre svega to što se mi sa likovima, sa našim junacima, srećemo na ulici, oni često stanuju u našem komšiluku, to su neretko naši rođaci, prijatelji, prijatelji naših prijatelja. Kako u takvim okolnostima očuvati dostojanstvo profesije, kako se u takvim uslovima baviti novinarstvom na jedan častan način? Čini mi se da tajne nema. Jedino u čemu smo istrajavali svih ovih 9 godina, to je da radimo svoj posao. Ja se nadam da smo uspeli u tome, rekao je Obradović.
Glavni urednik “Vranjskih” je potom podsetio na nimalo ružičastu stvarnost lokalnih medija:
– Lokalni nezavisni mediji su danas u Srbiji u veoma teškom položaju. Ako se ništa ne promeni Srbija će za godine ili dve ostati bez nezavisnih medija. O toj crnoj medijskoj rupi danas retko ko govori, iako imamo na hiljade medija koji su pod direktnom kontrolom vlasti, lokalne vlasti, ali ipak vlasti. Ja se nadam da će ova nagrada makar malo da skrene pažnju na ovaj problem jer, siguran sam, ne postoje mali i veliki mediji, male i velike novine. Postoje samo dobri i loši mediji, dobre i loše novine – rekao je na kraju Vukašin Obradović primajući nagradu za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2002. godinu novinaru

Dejanu Anastasijeviću

Dejan Anastasijevic i Željko Bodrožic, 2002.

Novinaru beogradskog nedeljnika “Vreme” DEJANU ANASTASIJEVIĆU uručena je u ponedeljak, 28. oktobra 2002. godine novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost. Anastasijeviću je nagradu uručio u novootvorenim prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije u Domu novinara Srbije prošlogodišnji dobitnik Željko Bodrožić, glavni urednik “Kikindskih novina”.

Žiri za dodelu nagrade u sastavu Miodrag Stanisavljević, Željko Bodrožić, Nebojša Popov, Filip Mladenović i Branka Bogavac naveo je u obrazloženju da je Dejan Anastasijević tokom protekle decenije objavio više tekstova sa lica mesta, dok su se “dešavali ratni zločini i kada je rizik bio najveći”. Naglašeno je da je, poštujući principe istinoljubivosti i objektivnosti, “u najgorim vremenima za novinarstvo u Srbiji svojim angažmanom pokazao etičnost i hrabrost”.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2001. godinu novinaru Željku Bodrožiću

Željko Bodrožic, 2001. godinaTamara Bakić                            Željko Bodrožić                           Branka Bogavac

Deseta jubilarna nagrada “Dušan Bogavac” za novinarsku etiku i hrabrost dodeljena je ŽELJKU BODROŽIĆU, glavnom uredniku “Kikindskih novina”.

Nagrada je došla u ruke urednika novina, koje su tokom ozloglašenog Šešeljevog Zakona o informisanju važile za najkažnjeniji medij u Srbiji, jer su visine kazni posle nekoliko meseci izdavanja novina dostigle dva miliona dinara.

“Kikindske novine” su, inače, nastale baš kad je ovaj zakon donet, u jesen 1998. godine.

– Pokušali smo da se suprotstavimo govoru mržnje i da kao lokalni medij postanemo simbol slobodnog novinarstva – rekao je Željko Bodrožić, urednik “Kikindskih novina” nakon uručenja nagrade.

Dušan Bogavac je bio novinar koji je pao u nemilost kada je napisao članak u pismima čitalaca u “NIN”-u protiv prebijanja i hapšenja mladića koji su protestovali zbog ratnog stanja u Poljskoj osamdesetih godina XX veka. Fondacija  “Dušan Bogavac” je osnovana i registrovana kao zadužbina 1991, godinu dana posle njegove smrti.

U žiriju za dodelu nagrade bili su Svetlana Lukić, Miodrag Stanisavljević, Nebojša Popov, Filip Mladenović i Branka Bogavac, sestra Dušana Bogavca.

Osim dobitnika, kandidati za nagradu 2001. godine bili su Perica Vučinić sa nedeljnikom “Reporter”, Marina Fratucan sa projektom “Urbans”, kolumnista Petar Luković, NUNS i predsednica Gordana Suša.

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” najoštrije osudjuje brutalno ubistvo novinara MILANA PANTIĆA, koga je nepoznati ubica 11. juna 2001. usmrtio na ulazu u zgradu gde je živeo, u ulici Branka Radičevića u Jagodini. Žiri zahteva od nadležnih državnih organa da što pre uhapse i privedu pravdi izvršioca i nalogodavca ubistva novinara Milana Pantića.

Milan Pantić, 1954 - 2001Milan Pantić (1954 – 2001)

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 2000. godinu novinaru

Miodragu Stanisavljeviću

Miodrag Stanisavljevic, 2000.Branka Bogavac                                     Miodrag Stanisavljević                         Nebojša Popov

Žiri u sastavu Nebojša Popov, Stojan Cerović, Predrag Koraksić, Svetlana Lukić, Filip Mladenović i Branka Bogavac dodelio je novinarsku nagradu Fonda “Dušan Bogavac” za 2000. godinu novinaru lista “Republika” MIODRAGU STANISAVLJEVIĆU.

Član žirija Stojan Cerović je rekao da je žiri ovu odluku doneo jednoglasno, pri čemu je imao u vidu da Miodrag Stanisavljević već više od jedne decenije piše tekstove koji su ujedno i literarno vredni i  kritički angažovani, u prilog slobode mišljenja i afirmacije novinarskog kodeksa.

Miodrag Stanisavljević je dobio nagradu u jakoj konkurenciji, medju kandidatima kao što su novinari Miroslav Filipović i Nebojša Ristić.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1999. godinu

Nagrada nije dodeljena zbog vrhunca represije Miloševićevog režima.

Slavko ĆuruvijaSlavko Ćuruvija (1949 – 1999)

Mučko i kukavičko ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. bio je glavni argument za tešku odluku žirija novinarske nagrade “Dušan Bogavac” da ne dodeli nagradu ove godine zbog vrhunca represije režima Slobodana Miloševića.

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” podržava zahtev Nezavisnog udruženja novinara Srbije upućen nadležnim državnim organima da sprovedu istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije i krivce, kako izvršioce tako i nalogodavce, uhapse i podignu optužnice.

Žiri je radio u sastavu Milka Tadić, Branka Bogavac, Svetlana Lukić, Nebojša Popov i Filip Mladenović.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1998. godinu novinaru

Miroslavu Raduloviću 

Branka Bogavac i Miroslav Radulovic, 1998.Branka Bogavac  i  Miroslav Radulović

“Borske novine” su dobitnik nagrade »Dušan Bogavac« za ispoljenu novinarsku etiku i hrabrost u 1998. godini.

Lokalni mediji u Srbiji u uslovima medijske cenzure i svakojakih pritisaka na delu pokazuju posebnu etičnost i hrabrost, šireći tako duh slobode misli i reči u malim sredinama, često zanemarenim i prepuštenim vlastitoj teškoj sudbini.

Nagrada je u beogradskom Medija centru na Trgu Republike uručena glavnom uredniku “Borskih novina” MIROSLAVU RADULOVIĆU.

Žiri novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” radio je u sastavu Branka Bogavac, Milka Tadić, Svetlana Lukić, Nebojša Popov i Filip Mladenović.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1997. godinu redakciji nedeljnika “MONITOR”

MONITOR

Žiri novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” doneo je većinom glasova odluku da dobitnik za 1997. godinu bude crnogorski nezavisni nedeljnik “MONITOR“.

Nedeljnik “Monitor” je pokrenut oktobra 1990. godine u tadašnjem Titogradu (Podgorica). Glavni osnivači su crnogorski univerzitetski profesor Miodrag Perović i Stanislav Koprivica, te grupa intelektualaca i biznismena protivrežimski orijentisanih u odnosu na tadašnju zvaničnu politiku i većinski nastrojenu javnost Crne Gore, koja je sledila politiku službenog Beograda.

“Monitor” se suprotstavio velikosrpskoj ratnoj politici, mržnji, te politici nacionalne i kulturne asimilacije Crnogoraca. Zbog toga su članovi redakcije trpeli velike pritiske, uključujući bacanje bombi na poslovne prostorije i hapšenja.

U ranim 1990-im “Monitor”, iako malotiražan, bio je veoma uticajan i citiran u zemljama regiona i širom sveta.

Najznačajniji autori u “Monitoru” su bili novinari Miodrag Vukmanović, Vladimir Jovanović i Željko Ivanović. U nedeljniku su sarađivali i autori Zlatan Čabarabdić, Miljenko Jergović i Marko Vešović.

Nedeljnik “Monitor” se smatra temeljem crnogorskog nezavisnog novinarstva.

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” radio je u sastavu Svetlana Lukić, Branka Bogavac, Nebojša Popov, Stojan Cerović i Filip Mladenović

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1996. godinu sociologu Nebojši Popovu

Branka Bogavac, Nadežda Gace i Nebojša Popov, 22. 10. 2008.Branka Bogavac                                             Nadežda Gaće                                    Nebojša Popov

Glavni i odgovorni urednik lista “Republika” NEBOJŠA POPOV dobitnik je novinarske nagrade »Dušan Bogavac« za 1996. godinu. Žiri je nagradu Nebojši Popovu i redakciji “Republike” za izdavački projekat “Srpska strana rata” dodelio jednoglasno. Dodeljivanje nagrade se poklopilo sa publikovanjem jubilarnog, 150. broja “Republike“.

Član žirija Velimir Ćurguz Kazimir obrazložio je da je nagrada dodeljena Nebojši Popovu i redakciji zato što se Popov od samog ustanovljenja nagrade »Dušan Bogavac« neprekidno izdvajao kao ličnost »koja je u naš, tako izmešan, komplikovan, posvadjan i zaslepljeni prostor unosila nešto čvrsto, jednostavno i jasno. List ‘Republika’ kao glasilo gradjanskog samooslobadjanja, koji izlazi već osam godina, sa neverovatnom upornošću i doslednošću, uz neprekidnu borbu sa najelementarnijim – od prostora do papira – uspeo je, najviše zahvaljujući snazi i doslednosti Nebojše Popova, ne samo da opstane, nego i da napravi svakako najveći intelektualni i moralni podvig – da pokrene temu koja se zove tako jednostavno: ‘srpska strana rata’, temu koja se iz broja u broj obradjivala u ‘Republici’ od proleća 1995. do leta 1996. godine.«

Podnaslov ove knjige, dodaje Velimir Ćurguz, je »Trauma i katarza u istorijskom pamćenju«. »Možda je jedan od posebnih ključeva ovogodišnje nagrade upravo u katarzi i traumi i naravno opet u pamćenju koje sve objedinjava. Ako zaboravimo išta od onoga kroz što smo prošli i jos uvek prolazimo, ne samo da će nasa budućnost biti nesigurna – nesigurni ćemo u svojim kriterijumima i vrednostima postati i mi sami. Bez pamćenja, naime, ne postoji nijedno čvrsto uporište i ne postoji ni kazna, ni krivica ni oprost ni nada«, zaključio je Velimir Ćurguz Kazimir.

Na svečanosti 24. oktobra 1996. u beogradskom MEDIJA centru novinar Filip Mladenović u ime žirija obrazložio je da se nagrada već godinama dodeljuje za novinarsku etiku i hrabrost koleginicama i kolegama kojima su načela profesije i činjenice bile iznad svih interesa i pritisaka. Jer, kako kaže Mladenović, novinarstvo je sada dospelo do farse – huškači na rat su preko noći postali – mirotvorci. Ono malo nezavisnih medija, koliko je ostalo u Srbiji, trudi se da spere ljagu sa žurnalističke profesije, odupre se balastu kolektivne krivice i afirmiše novinarski kodeks u javnom delovanju.

U konkurenciji za nagradu »Dušan Bogavac«, koja se dodeljuje od 1991. godine, bili su novinarke Olja Bećković i Mirjana Bobić Mojsilović, novinar Momčilo Petrović, autor knjige “Pitao sam Albance šta žele, a oni kažu – republika, ako može”, dopisnik “Naše Borbe” Zoran Radovanović za tekstove o štrajkovima u Kragujevcu i dopisnik agencije “FoNet” iz Zagreba Žarko Modrić.

Žiri je radio u sastavu Stojan Cerović, Velimir Ćurguz Kazimir, Svetlana Lukić, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1995. godinu novinarki Svetlani Lukić

Svetlana Lukic, 27. 10. 1995.                                           Svetlana Lukić                                                              Branka Bogavac

Žiri novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” jednoglasno je doneo odluku da za 1995. godinu dobitnica bude SVETLANA LUKIĆ, novinarka, urednica i voditeljka Radija B92.

Novinarsku karijeru počela je u Radio Beogradu, u veoma slušanoj emisiji “Niko kao ja”, na Drugom programu ove kuće, u timu vrsnih mladih novinara i urednika. Početkom 1992. dobila je otkaz, da bi potom bila proglašena za “neprijatelja Srbije”, pre svega zbog reportaža iz Vukovara i sa drugih frontova.

Najpoznatiji projekti sa njenim potpisom su “Fantom slobode”, “Putokaz” i “Peščanik“.

Na ceremoniji održanoj u Medjunarodnom PRESS centru u Knez Mihailovoj 6 nagradu je Svetlani Lukić uručio naš poznati karikaturista Predrag Koraksić CORAX.

Žiri je radio u sastavu Stojan Cerović, Veran Matić, Predrag Koraksić, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1994. godinu

Dada VujasinovićRadoslava Dada Vujasinović  (1964 – 1994)

Nagrada nije dodeljena, jer je žiri smatrao da je 1994. godine niko nije zaslužio.

Rad žirija odvijao se pod jakim utiskom ubistva novinarke Radoslave Dade Vujasinović u svom stanu 8. aprila 1994. godine. Od početka rata 1991. godine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ova hrabra novinarka je izveštavala sa ratišta, a intenzivno se bavila i sumnjivim poslovima Željka Ražnatovića Arkana i drugih osoba srpskog podzemlja.

Zato žiri ne veruje u zvaničnu verziju njene smrti da je “počinila samoubistvo u svom stanu”, već da se radi o ubistvu zbog publikovanih tekstova i novih članaka u pripremi. Žiri se pridružuje zahtevima za temeljnom i objektivnom istragom u slučaju nasilne smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović.

Žiri je radio u sastavu Stojan Cerović, Veran Matić, Predrag Koraksić, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1993. godinu karikaturisti

Predragu Koraksiću CORAX-u

Dodela novinarske nagrade Dušan Bogavac Predragu Koraksicu CORAXu, 1993.

Žiri novinarske nagrade “Dušan Bogavac” u sastavu Bojana Lekić, Branka Bogavac, Stojan Cerović, Veran Matić, Nebojša Popov i Filip Mladenović jednoglasno je odlučio da nagradu za 1993. godinu dodeli karikaturisti PREDRAGU KORAKSIĆU CORAX-u.

Corax od sedmog razreda gimnazije, 1950. godine, počinje da objavljuje karikature, prvo u listu „Jež“, a onda u listu „Rad“, gde kasnije dobija i stalno zaposlenje. Zatim 1958. godine prelazi u „Večernje novosti“ gde radi više od 30 godina, da bi 1990. u istom listu započeo interni proces protiv njega zbog neslaganja sa uređivačkom politikom lista. Nakon 3 godine, koliko je proces trajao, 1993. dobija otkaz. Prelazi u nedeljnik „Vreme“, gde je saradnik od prvog broja. Od 1988. godine radi za nekoliko nezavisnih listova: „Demokratija danas“, „Ekonomska politika“, „Borba“. Ovi listovi, jedan za drugim prestaju da izlaze zbog represije režima. Osniva se „Naša Borba“ gde radi od prvog broja svakodnevno. I ovaj list, takođe zbog represije prestaje da izlazi 1997. Od 1998. godine radi u listu „Danas“ koji opstaje, iako pod strahovitim pritiskom vlasti. U listu „Danas“ svakodnevno objavljuje aktuelne karikature, a uz to je i stalni saradnik portala „Slobodna Evropa“ kao i portala „Peščanik“.

Svojim karikaturama Predrag Koraksić Corax hrabro i etički superirorno demaskira lažu i paralažu svih režima u Srbiji, njihovu demagošku lukavost i vlastodržačku arogantnost, svodeći ih potezima kreativnog pera na marionete niskih strasti i gramzivih motiva.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1992. godinu Radiju B-92

Radio B92, 1992.St. Cerović, Zoran Mamula, Branka Bogavac, Milica Kuburović, Biljana Vujasinović, Dragan Djilas 

Žiri novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” jednoglasno je doneo odluku da za 1992. godinu zasluženo pripada  redakciji Radija B-92.

Svojim uredjivačkim konceptom, mnogobrojnim inovacijama u programu, podsticanjem javnog, nesputanog dijaloga i afirmacijom hrabrosti i novinarskog kodeksa, redakcija Radija B-92 je tokom 1992. godine održala javni čas profesionalizma i objektivnosti većini medija u Srbiji, pretvorenih, na žalost, u zvučnike i oglasnike ratno-huškačke propagande zločinačkog režima Slobodana Miloševića.

Uprkos režimskim pritiscima, pretnjama i ometanjima, Radio B-92 je od svog osnivanja 1989. godine bio svetionik slobode medija u Srbiji i garant objektivnog i pravovremenog informisanja javnosti. Ujedno, Radio B-92 je bio i svojevrsna javna učionica za veliki broj mladih novinarki i novinara, koji nisu pristajali da svoje znanje, talenat i rad  upregnu u ratno-huškačku propagandu.

Žiri je radio u sastavu Stojan Cerović, Zdravko Gvero, Nebojša Popov, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Novinarska nagrada “Dušan Bogavac” za 1991. godinu novinaru Stojanu Ceroviću

Stojan Cerovic, 1991. godine

Jednoglasnom odlukom žirija prvi dobitnik novinarske nagrade za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” 1991. godine je novinar nedeljnika “Vreme” STOJAN CEROVIĆ.

Stojan  Cerović je rođen u Titogradu 9. jula 1949. godine. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je Kliničku psihologiju 1985. na Univerzitetu u Beogradu. Radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu u periodu od 1974. do 1986. godine. Od 1986. radio je kao dopisnik “Radio Frans Internasional” iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika “Vreme” 1990. godine. Bio je kolumnista i predsednik Upravnog odbora nedeljnika “Vreme”.

Knjiga izabranih tekstova Stojana Cerovića pod naslovom “Bahanalije” objavljena je 1993. u Beogradu. Prevod na švedski pojavio se 1994. godine. Druga knjiga tekstova, “Izlazak iz istorije 1999-2004.” publikovana je 2004. godine.

Stojan Cerović je dobio novinarsku stipendiju “Neiman fondacije” na univerzitetu Harvard, gde je proveo akademsku godinu 1993/94. Objavljivao je tekstove u mnogim evropskim listovima i časopisima. Predavao je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, tokom jeseni 1999. Tokom 2000. bio je Senior Fellow na Američkom institutu za mir (USIP) u Vašingtonu.

Stojan Cerović je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za antiratnu akciju (1991 – 1993).

Stojan Cerović je preminuo 21. marta 2005. godine u Parizu posle teške bolesti.

Branka Bogavac i Stojan Cerovic, 1991.Branka Bogavac                                                                   Stojan Cerović

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s